Zdravstvena zaštita
- Broj pregleda: 17
Odlazak kod zubara
Jedna od možda najsloženijih poseta dece sa poteškoćama u razvoju zdravstvenim ustanovama, je odlazak kod zubara. U ovom tekstu nastojaću da vam dam nekoliko korisnih saveta kako da to prebrodite što bezbolnije.
Odgajanje deteta sa invaliditetom je potpuno jedinstveno i neponovljivo iskustvo. Pored svih predivnih lekcija kojima nas nauče naša deca, tu su i brojne prepreke koje moramo prevazići. Jedna od većih je svakako zbrinjavanje dece i oraslih sa invaliditetom u sistemu zdravstene zaštite. Posebno bih se osvrnula na teškoće i probleme sa kojima se susreću osobe sa cerebralnom i dečjom paralizom u stomatološkoj ordinaciji.
U našoj državi postoji veoma mali broj ordinacija i stomatologa koji na pravi način mogu i žele da se bave popravkom i lečenjem zuba osobama sa nekom vrstom hendikepa. Razlozi su mnogobrojni: počev od predrasuda i neupućenosti lekara u specifičnost invaliditeta, preko straha od povrede pacijenta ili neuspešnog lečenja zuba, do ekonomske neisplativosti jer pacijent često dolazi prvo na adaptaciju, a zatim na intervenciju, što oduzima vreme stomatologu za rad s drugim pacijentima. Takođe, tu su i potreba za dodatnom podrškom i posebni uslovi za rad, poput prilagođavanja stolice i dr.
Ove okolnosti dovode do toga da se samo na Stomatološkom fakultetu ili u Zavodu za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju ,,Prof. dr Cvetko Brajović“ u Beogradu, može obaviti popravka ili vađenje zuba. U Zavodu se zbrinjavaju deca i mladi, a na fakultetu i odrasle osobe. Međutim, ove dve ustanove imaju ograničene kapacitete koji nisu dovoljni da usluže sve korisnike. To dovodi do predugog čekanja na popravku zuba i veoma često do višednevnih zubobolja. O prevenciji ili kontrolnim pregledima, skoro da ne možemo ni govoriti.
Predavanja za stručna lica
Svoj doprinos unapređenju položaja osoba sa teškoćama u razvoju u zdravstvenom sistemu, dajem učešćem na domaćim i međunarodnim kongresima i seminarima sa predavanjem na temu „Senzibilisanje zdravstvenih radnika u radu sa osobama sa smetnjama u razvoju“. Predavanje je nastalo u saradnji sa dr Lidijom Popović, specijalistom ortopedije vilica koja radi u Zavodu za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju ,,Prof. dr Cvetko Brajović“, Beograd. Zahvaljujući njenom entuzijazmu, bogatom iskustvu, posvećenosti i ljubavi u radu sa decom sa smetnjama u razvoju i mom roditeljskom iskustvu, kreirale smo upitnik za osobe sa smetnjama u razvoju. Na osnovu rezultata dobijenih anketiranjem više stotina pacijenata, u okviru ovih predavanja dajemo konkretne predloge i preporuke za rad stomatologa i drugog medicinskog osoblja sa pacijentima koji imaju neku vrstu invaliditeta. Ukoliko želite da unapredite naš rad i date svoja iskustva, predloge i stavove, možete da koristite ovaj link u kome se nalazi upitnik koji smo za vas kreirale: https://forms.gle/K1bWn2sjEJbLMLLK7 Hvala vam unapred.
Šta mi možemo da uradimo
Šta je to što mi roditelji ili sami korisnici možemo da uradimo kako bismo unapredili sistem stomatoloških uluga?
„Često me pitaju da opišem svoje iskustvo u podizanju deteta sa teškoćama u razvoju, da pokušam da pomognem ljudima koji nisu imali to jedinstveno iskustvo, da razumeju, da zamisle kako bi se osećali. Ovako to izgleda... Čekanje bebe je kao planiranje predivnog putovanja u Italiju. Kupujete gomilu vodiča i pravite divne planove. Koloseum. Mikelanđelov David. Gondole u Veneciji. Možda ćete naučiti neke nove korisne fraze na italijanskom. Sve je vrlo uzbudljivo. Nakon više meseci očekivanja, taj dan konačno dolazi. Pakujete svoje torbe i polazite. Nekoliko sati kasnije, avion sleće. Stjuardesa dolazi i kaže vam: „Dobrodošli u Holandiju.“ „Holandija???“, kažete vi „Kako to mislite Holandija? Prijavila sam se za put u Italiju! Trebalo bi da sam u Italiji. Čitavog života sanjam da odem u Italiju.“ Ali došlo je do promene u planu leta. Avion je sleteo u Holandiju i tamo morate ostati. Važna stvar je da vas nisu odveli na strašno, užasno ili prljavo mesto, puno zaraze, gladi ili bolesti. To je samo drugačije mesto. I onda morate da kupite nove vodiče. I morate da naučite potpuno nov jezik. I upoznajete totalno novu grupu ljudi, koje inače nikada ne biste upoznali. To je samo drugačije mesto. Sporije je od Italije, manje raskošno od Italije. Ali nakon nekog vremena tamo provedenog, uhvatite dah, pogledate okolo... i počinjete da primećujete da Holandija ima vetrenjače.... i Holandija ima lale . Holandija ima čak i Rembranta. Ali svi oni koje poznajete su zauzeti odlaskom i dolaskom iz Italije i svi se oni hvale kako su se tamo predivno proveli. I do kraja svog života govorićete „Da, tamo je trebalo i ja da odem. Tako sam planirala“. I taj bol neće nikada, nikada proći...zato što je gubitak tog sna veoma značajan gubitak. Ali...ako provedete svoj život tugujući zato što niste otišli u Italiju, možda nikada nećete biti slobodni da uživate u veoma posebnim i divnim stvarima, u i o Holandiji.“
Odlomak iz knjige majke dečaka sa teškoćama u razvoju, „Dobrodošli u Holandiju“, Emili Perl Kingsli (Emily Perl Kingsley), majke dečaka sa teškoćama u razvoju
Pre svega, mislim da bi mogle da se organizuju javne debate i okrugli stolovi, na kojima bi učestvovali vodeći stučnjaci iz oblasti stomatologije. Zatim, svako od nas može da preduzme određene korake koje će olakšati stomatolozima i medicinskom osoblju posao. Pod tim podrazumevam da je neophodno, kao prvo, veoma detaljno upoznati lekara sa specifičnostima koje sa sobom donosi dijagnoza cerebralne paralize. Poželjno je otići u ordinaciju, makar jednom ili par puta pre same intervencije. Treba obavezno navesti lekove koje pacijent koristi, obratiti pažnju na pristupačnost ordinaciji, kao i proveriti da li postoji mogućnost stomatološkog zbrinjavanja u kolicima pacijenta, ukoliko je to neophodno. Stomatologu morate detaljno opisati tegobe, informisati se o dužini trajanja intervencije, kao i pitati da li da se pre dolaska uradi ortopan ili pojedinačni snimak zuba, što bi stomatologu znatno olakšalo rad. Takođe, treba porazgovarati o intervenciji sa premedikamentoznom terapijom. Tek kada se dobro obavi priprema i napravi detaljan plan, pristupa se popravci zuba.
U nekim slučajevima postoje otežavajuće okolnosti koje često dovode do popravke zuba u opštoj anesteziji. To su situacije (ili indikacije) kod pacijenata sa nekontrolisanim, atetoidnim pokretima, kod velikog spazma mišića, nemogućnosti zbrinjavanja pacijenta u stomatološkoj stolici ili glasni zvuci u ordinaciji koji kod pacijenta mogu izazvati nekontrolisane pokrete.
Popravka zuba u sedaciji
Usluga koju bi trebalo razviti i proširiti u više gradova u Srbiji, je popravka zuba u sedaciji. To je vrsta anestezije pod kojom je pacijent budan, ali smiren i najčešće se posle intervencije ne seća popravke zuba. Za ovu uslugu neophodan je čitav tim koji u kome su stomatolog, stomatološka sestra, anesteziolog, roditelj i dr. Popravka ili vađenje zuba u sedaciji, značajno bi smanjila broj pacijenata kojima se intervencije rade u totalnoj anesteziji. Takođe, sam položaj glave pacijenta u budnom stanju olakšava posao stomatologa i pruža veće mogućnosti za konzervativnim zbrinjavanjem zuba kod većih karijesa. U totalnoj anesteziji se najčešće pribegava vađenju zuba kod velikih i dubokih karijesa.
Zorica Šćekić
