Komunikacija
- Broj pregleda: 14
Slušajte nas srcem
Govor je najlepši ljudski dar, a veoma se slabo priča o osobama sa invaliditetom koje imaju problem u komunikaciji.
„Mi nismo ničija senka, imamo svoj um i stav. Ko nas sluša srcem nađe način da nas razume.“
Obraćanje, pozdrav, lepa reč... Da li smo mi uopšte svesni njihovog značenja? Da li smo zapravo svesni njihove moći i uticaja na naše svakodnevno raspoloženje?
Ljudi često ne znaju i ne umeju da komuniciraju ili ne vode računa o komunikaciji sa drugim osobama u svojoj okolini ili na bilo kom mestu gde se sreću jedni sa drugima. Oduvek sam se pitala zašto većina ljudi, kad se nađu u prisustvu osobe sa invaliditetom, promeni način komuniciranja, odnosno obraćanja? Ako imamo invaliditet, sedimo u kolicima, hodamo uz neko pomagalo, uz pratnju druge osobe ili imamo oštećeni vid ili sluh, govor i slično, sve to ne znači da smo „drugačiji“, gori ili bolji od osoba bez invaliditeta. Mi smo isti, samo što, eto, živimo sa nekom vrstom invaliditeta koji je sastavni deo nas, naše ličnosti. Za mene, kao osobu sa invaliditetom, invaliditet predstavlja izazov, nešto sa čime živim, radim, nešto sa čim sam aktivna i nosim ga hrabro i podignute glave.
Sećam se svog detinjstva i sebe, kako sam pokušavala da uverim druge da sam, bez obzira na moja kolica i moj otežan govor, dete kao i svako drugo dete koje je imalo svoje zahteve, reči, priče, želje itd. Sve je to razumela samo moja bliža okolina i ljudi koje su više vremena provodili sa mnom.
Prilikom upoznavanja skoro svi su se obraćali mojim roditeljima, sestrama, kao da ja ne postojim. To me je zatvaralo, bolelo, ali i ojačalo. Kako je vreme prolazilo, naučila sam da prihvatim samu sebe, uspela sam živim jedan sasvim običan život. A to zahvaljući svojoj upornosti, vežbanju kod logopeda i podršci porodice, naročito oca, čijih vežbica se sećam sa osmehom na licu. Mada, moram da priznam, i danas mi se često dešavaju razne neprijatnosti i jedna vrsta diskriminacije kao i svim osobama sa problemom u komuniciranju. Imam utisak, iako sam diplomirani pravnik i motivacioni govornik, čije se tribine upravo razlikuju zbog mog načina izražavanja, to jest otežanog govora, da se sumnja u moje sposobnosti.
Ljudi koji nemaju problem prilikom komuniciranja, nisu svesni da je to najlepši ljudski dar i sposobnost.
Jedna od mojih želja je da se borim za osobe koje imaju sličan problem u komunikaciji. Među nama je mnogo osoba koje žive u senci zbog svog načina komuniciranja. Mnogi nemaju pozitivan stav, podršku, ni želju za borbom kao što ja imam. Ne treba da ih zapostavim. Zapravo, želim da svi zajedno „otvorimo vrata komunikaciji“, jer uz napredak i razvoj današnje tehnologije olakšana je komunikacija mnogima od nas.
Evo nekoliko saveta kako da se lakše razumemo:
Pažljivo nas slušajte bez straha.
Gledajte nas u oči.
Uvek imajte na umu da govor nije merilo naše inteligencije.
Ako ne uspete da nas razumete, nije poniženje da više puta nešto ponovimo ili napišemo.
Ako se pažljivo slušamo, mi ćemo se razumeti!
Jelena Radović
