Aktuelno

O zapošljavanju

• Kako je tekao projekat i angažman savetnika
• Iz ugla savetnika
• Izazovi za savetnike
• Ipak se vide pomaci
• Zaključak

Zapošljavanje osoba sa invaliditetom je aktuelna i važna oblast za koju sam zainteresovana od kada sam počela da radim u Savezu za CDP Srbije, a naročito od početka 2019. godine, s obzirom na to da sam uzela učešće u projektu „Zapošljavanje uz podršku” kao savetnica za zapošljavanje. Ovaj projekat su realizovali Udruženje za podršku osobama ometenim u razvoju „Naša kuća” iz Beograda, u saradnji sa partnerskim organizacijama “ZaJedno” iz Subotice i „Na pola puta” iz Pančeva. Donator je UNDP (projekat je deo većeg UN projekta za Srbiju „Autonomija, glas i učešće osoba sa invaliditetom“). Cilj projekta je bilo pilotiranje novog koncepta zapošljavanja osoba sa invaliditetom. Na nivou Evropske unije zapošljavanje uz podršku definisano je kao „pružanje podrške osobama sa invaliditetom i ostalim ranjivim grupama, sa namerom da obezbede i održe redovna, plaćena zaposlenja na otvorenom tržištu rada“. Zapošljavanje uz podršku je u skladu sa Konvencijom Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom  i Evropskom strategijom invaliditeta za period 2010–2020.

Kako je tekao projekat i angažman savetnika

Na samom početku regrutovano je i edukovano 15 savetnika, odnosno savetnica za zapošljavanje uz podršku, sa ciljem da u lokalnim sredinama primene naučeno. Trebalo je da se povežu sa OSI koje su tražioci posla, da izvrše procenu njihovih veština i afiniteta, da rade na njihovom osnaživanju, izrade plan podrške, da im praktično pomažu u procesu traganja za poslom, konkurisanja, da identifikuju i ostvare komunikaciju sa potencijalnim poslodavcima, ali uoče i njihove potrebe, da pripreme poslodavce i klijente za poslovni odnos i ukoliko se zaposle, da osobama sa invaliditetom pružaju kontinuiranu podršku na radnom mestu. Zamišljeno je tako da savetnici deluju kao spona između poslodavaca i OSI i oni su bili angažovani u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Baču, Pančevu, Šapcu, Zaječaru i Nišu. Savetnici su radili sa 39 OSI, i to znači da su delovali u lokalnim sredinama volonterski, i u praksi dokazali da je zapošljavanje uz podršku u Srbiji moguće ukoliko se primenjuje aktivno i na terenu. Uostalom, rezultati projekta to i pokazuju: savetnici su kontaktirali i pregovarali sa 58 poslodavaca, od kojih se njih 11 zaposlilo i/ili radno angažovalo 19 OSI. Poslodavci osoba sa invaliditetom, u toku trajanja projekta, postali su jedna jedinica lokalne samouprave, jedno veliko preduzeće, šest malih i srednjih preduzeća i tri organizacije. Od 19 zaposlenih, šestoro je dobilo ugovor o radu na neodređeno vreme, devetoro na određeno i četvoro ugovore o praksi i radnoj obuci. U okviru projekta nastao je i Priručnik za zapošljavanje uz podršku, oslanjajući se na model zapošljavanja OSI koji se po uzoru na Austriju, primenjuje u Sloveniji od 2004.

Iz ugla savetnika

Moj lični utisak je da je ovaj angažman veoma ozbiljan, da zahteva posvećenost i da u ovoj oblasti ima dosta problema. Situacija je takva, jer je danas uopšte nezaposlenim licima teško da pronađu posao, a naročito osobama sa invaliditetom. Poslodavci su usmereni na profit i imaju predrasude o tome da će OSI biti „na teretu”, to jest da su potrebna velika prilagođavanja i podrška kako bi OSI mogla da obavlja svoj posao i da privređuje tako da im donosi dobit. Već decenijama se govori i o neusklađenosti obrazovanja i tržišta rada, odsustvu procesa školovanja koje je zasnovano na stvarnim potrebama u društvu.

Izazovi za savetnike

Postoji mnogo izazova i za savetnika, naročito na početku preuzimanja ove uloge kada je bilo potrebno prepoznati veštine i uočiti kapacitete OSI, motivisati ih, napraviti realističan plan podrške, raditi sa porodicama koje su često zaštitnički orijentisane prema svom članu sa invaliditetom ili nedovoljno poverljive i iscrpljene, a sa druge strane pronaći poslodavca i njega motivisati i iznova pokušavati da se pronađe adekvatno radno mesto. Dosta bi značilo da su podaci o zaposlenim OSI i u javnom i privatnom sektoru uočljiviji i dostupniji javnosti, jer bi to dodatno doprinelo promovisanju dobre prakse i pozitivnim promenama u ovoj oblasti. U razgovoru sa OSI koje traže posao čućete da su duži vremenski period na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. Tu uočavamo prostor u kome bi aktivnije delovanje ove službe bilo od velikog značaja, što češće, i na terenu, u povezivanju poslodavaca i OSI koje traže posao, čime bi se umanjila i udaljenost ove službe od stvarnih potreba. Dešava se i to da poslodavci radije plaćaju penale, nego što zapošljavaju OSI. Kada tome dodamo i nepoznavanje stvarnih mogućnosti i postignuća OSI, kao i predrasude, potvrđuje se da na ovom polju ima još mnogo posla da se uradi i dosta prostora za promene. Zatim, uvek je otvoreno pitanje opravdanosti procene radne sposobnosti na način kako se ona aktuelno primenjuje, a to je da se još uvek oslanja na medicinski model. Zato se postavlja pitanje dokle ćemo biti udaljeni od koncepta ljudskih prava. Što se tiče primene Zakona o zapošljavanju i profesionalnoj rehabilitaciji koji je na snazi od 2009. godine, uočava se da su neophodne dopune Zakona u delu koji se odnosi na radne centre, koji u praksi još uvek nisu zaživeli s ciljem da lica koja imaju treći stepen procenjene radne sposobnosti dobiju mogućnost radnog angažovanja u njima.

Ipak se vide pomaci

Da ne završim u tom duhu da je svuda samo teško i sa puno prepreka, iako je to naša realnost, ipak želim da istaknem da zapošljavanje OSI se dešava i da je doprinos ovog projekta veliki. Definitivno se o ovoj temi više razgovara i sve je veća zainteresovanost, aktivnost i uključenost organizacija civilnog društva u tome da daju svoj doprinos i da se bave ovom oblašću. Takođe, menja se društvena svest o tim potrebama za promenom i o tome šta sve OSI mogu i da su prava jednaka za sve. O tome postoji i sve više kampanja koje ističu participaciju, samozastupanje, aktivizam, doprinos i transparentnost postignuća OSI. Važno je napomenuti da će organizacije koje su učestvovale na ovom projektu nastaviti da rade i dalje u ovoj oblasti, a Forum mladih sa invaliditetom je u septembru započeo realizaciju sličnog projekta i aktivnosti u tom pravcu.

Zaključak

Važan doprinos i ishod ovog projekta su i sačinjene liste preporuka donosiocima odluka. Suštinski zaključak proistekao iz realizacije ovog projekta jeste da zapošljavanje OSI treba da bude više u fokusu ekonomskog razvoja, a manje socijalne politike. Najbolji način da se to postigne jeste uvođenje koncepta zapošljavanja uz podršku. Najkraći put do integracije OSI jeste njihovo zapošljavanje. Zapošljavanje OSI, koje se nalazi u oblasti socijalne politike, neophodno je proširiti principima održivog razvoja i inkluzivnog zapošljavanja te izmestiti u sferu ekonomije, a praksu poboljšati adekvatnim sistemskim podrškama. Sve ove preporuke zvuče vrlo unapređujuće, pomerile bi stvari zaista u korist OSI, ali, ostaje pitanje, koliko smo udaljeni od njih i koliko su i kada realno ostvarive? Na svakome od nas ostaje da daje svoj doprinos, naravno u zavisnosti od svoje uloge, u tome da se zapošljavanje dešava, pa makar počeli i od toga da se bavimo promovisanjem primera pozitivne prakse, postignuća i snaga, kao i da ukazujemo na značaj i doprinos koje zaposlene OSI mogu imati za našu zajednicu.

Selma Ćatović

*delovi teksta su preuzeti sa sajta Udruženja „Naša kuća“ *skraćenica OSI je upotrebljena iz tehni­ čkih razloga, zbog ograničene dužine teksta

• Prethodna
• Sledeća